INTERMECO-PAVLE STANIŠIĆ

O nacionalizmu još nešto

Kako se suprotstaviti nasilju, a ne vršiti nasilje?

Suprotstaviti se ubici,  a ne postati to?

Suprotstaviti se nacionalizmu, a ne postati nacionalista?

 

Naravno, to je teško, ali je moguće. I jedino opravdano.

Kada sam svojevremno dogovarao saradnju za radio Slobodna Evropa, rekao sam Hamzi Bakšiću, koji je bio urednik Sarajevske redakcije, da ću pisati političke komentare, osvrćući se kritički na dešavanja u ovoj sredini (entitetu) i u nacionalnom korpusu kojem pripadam. "A šta meni ostaje?" pitao je Hamza, koji je takođe bio politički komentator. "Mnogo ti ostaje", rekao sam. "Ostaje ti tvoja sredina i tvoj nacionalni korpus." "Pošteno!" zaključio je. Da, odavde je bilo veoma lako pisati o anomalijama "onih tamo", ali obratno bilo je teško, ponekad i opasno. 

Dakle, ako se boriš protiv nacionalizma, bori se protiv "svog"!

Ali postoji i još jedan bitan uslov te borbe. Ako se, dakle, boriš protiv nacionalizma u svom nacionalnom korpusu, ne očekuj priznanje ili privilegije od nacionalista iz druge grupacije. Ne traži ih i ne prihvataj. Ne činiš ti to radi toga da bi podržao druge nacionalizme, nego zbog toga što sve nacionalizme smatraš opasnim. 

Vrijeme će pokazati ko je i zašto te nacionalističke nagone razbudio na ovim prostorima, a do tada mislimo o sebi, o svom svjedočenju pred sudom istorije. 

Nije teško iz sigurnih skrovišta "pametovati" protiv "tuđeg" nacionalizma, ali je sasvim izvjesno da su to vrlo pogodni uslovi da se u nacionalističkim konfrontacijama svrstaš na jednu stranu, svakako, nacionalističku. Nećeš biti ni svjestan toga. Taj primitivizam svijest ne poznaje.

 

IZVOR:Blog Pavle Stanišić