O PRIJATELJIMA

Puno tih svojih "prijatelja" sam nekad davno vozao sa svojim starim Opel Kadettom,vikendima izlazili mojim gorivom,plaćao im piće,više nego što su oni meni,godinama tako,bili su lošije stojeći od mene.Nisu to samo bili izlasci,vozao sam ih i kad su morali ici po nekakav materijal,rjesavali neke svoje stvari u ustanovama,i slicno.Danas većina njih stoji financijski i drugačije bolje od mene,a kad me sretnu neće ni da pitaju kako si,kako živiš,jesi za to da odemo na kavu,još gledaju i da se narugaju,pa onda govore da je to šala,haha....Kad su nekad malo loše volje,slučajno ih sretneš,odmah ti kukaju kako im je teško,haha...Bilo kako bilo,sve je to jedna životna škola.Možda je glupo što ću sada napisati,al',u neku ruku mi je i drago što je to sve tako išlo,nije nitko savršen,pa ni ja,al',ne peče me savjest za ništa.Da ne zaboravim napisati,kad god su me trebali,ovako su govorili:-Prijatelju,trebam te nešto pitati,jel može to i to?Ja sam im bez razmišljanja odgovarao:-Može,nema problema!Nikad nisam napominjao da mi se vraćaju usluge,nego sam mislio da će se sami sjetiti,pa upitati:-Bio si nam dobar,trebaš li što "prijatelju"?Tu smo da si pomognemo!Glupo je pričati o visoko pozicioniranim ljudima,koji vode države da su za sve krivi..Imaju oni krivice,ali sve to ide ispod,pa prema gore.Mislim da bi bilo dobro da svi od sada,pa nadalje odgajaju svoju djecu da budu drugačiji nego mi,jer na djeci i mladima svijet ostaje!Ako ne bude tako kako sam napisao,uvijek će biti isto.I ti švicarci,norvežani,šveđani i drugi razvijeni narodi su krvavi ispod kože,valjda.
S.B