Ljeto je postalo vruče,jako vruče,biti će red sutra napuniti kadu vodom i kupati se.Možda,prije nego napunim kadu vodom,zalijepim sliku mora na pločice,improviziram,nema druge.U četrdeset godina života,bio sam na moru jedno pet puta,dosta.Živi se u državi koja ima more,a teško je otići na more kad se nema para,šta ćeš.Ja volim more,kad ga vidim na televizoru,uskočio bi kroz televizor,ali to nije moguće.Ne pijem,jer da pijem,skočio bi i razbio televizor,i šta sam napravio onda?Ma,nije meni do mora,mislim,može se,ali nikad ne znam šta bi djeci odgovorio kad me pitaju:-Tata,mi bi na more,druga djeca idu.Gledam ja u njih,žao mi,mislim nekih dvije,tri minute,pa im kažem:-Nema novaca,ići ćemo iduće godine.Znam ja da nečemo i iduće ići,lažem im,a kako da im kažem da neće ići i iduće godine?Nije ni to laganje uvijek zlobno,moraš lagati,nema druge.Ne znam hoće li biti kako razmišljam,ali želim djeci ok život,da imaju sve u životu,bez stresa.Samo da sam ja znao nekada kako će ovo sve teći,davno bi sve promijenio,ništa ovako nebi bilo.Ode spavati,ujutro se ustaje u 05.00 sati,kuha se kava i pali cigareta,siromašno zadovoljstvo,ali,neka ga.Jednostavno,ne mogu shvatiti kad pričaju gluposti da je pušenje štetno.Pa,oduzmite i to malo zadovoljstva.I san je super,sve dok traje,dok se ne probudiš u stvarnost.Laku noć...
