biografikon 12

Tajna

Jeste, naš otac je govorio da sam ga ja spasio iz onog risanskog zatvora. I ovdje, u Perastu, o tome je bilo govora. Ali pred mojom znatiželjom, jer htio sam da saznam šta to znači, vrata su se zatvarala i svaki govor je prestajao. I, evo, tek sad, nakon skoro sedam decenija, prelistavajući neke očeve zapise i pisma, tajna mi se sama otkrila.

Izvjesni Gajo Radović, predratni kapetan, a tada po nekom osnovu važan italijanski saradnik i vrlo uticajan, došao je u taj zatvor i strogo ga pozvao da izađe. Otac je mislio da će biti strijeljan. Ali, napolju kapetan mu je ispričao neobičnu priču. Rekao mu je da ga sin, koji je bio moj vršnjak i drug u igri, svakoga dana pita: "Zašto je Batin tata u zatvoru?" A sinoć su ga, rekao mu je, oboje djece plačući molili da ga pusti. Branio se, objašnjavo im da je to nemoguće, ali oni su toliko bili uporni da im je na kraju obećao. "I sad bježi kako znaš. Već smo dosta daleko otišli od straža. Za neko vijeme skloni se negdje da te ovdje ljudi svakodnevno ne gledaju. Ja ću možda imati neprilika, ali nije mi žao, to činim za svoju djecu." 

I zato je onda onako nejasan stajao pred našim vratima, govoreći da sam ga ja spasio.

A ja te male Radoviće, s kojima sam se u Risnu svake večeri igrao, više nikada nisam ni vidio, niti šta čuo o njima.

Ali, ovo je sada bio Perast, jedna sasvim druga situacija, hrane vrlo malo u kući, u školi nimalo. A dvorište ograđeno visokim kamenim zidom, sa kojeg se u tihim večerima čuo samo raspjevani ćuk.

 Ovo je sadašnji vanjski izgled tog dvorišnog zida

IZVOR:Blog Pavle Stanišić